Vaše, još uvek aktuelno, studijsko, gotovo konceptualno a kompleksno ostvarenje Sve što vidim i sve što znam, inicira pitanja koja žude za odgovorima. Koliko ste danas, nakon određene vremenske distance zadovoljni urađenim i da li je početni stavaralački i duhovni impuls, poriv, u potpunosti zadovoljen?

Taj album je jedno od  najvećih ostvarenja srpskog roka i sve što bih sada komentarisao povodom njega moglo bi se sagledati i u smislu lične promene u gledištu uslovljene drugačijim sagledavanjem sebe u kontekstu istorijskih promena u društvu, kao i sopstvenog starosnog sazrevanja. Takođe,  opštepoznata je činjenica da umetnik, tačnije samosvesni umetnik, ili bolje rečeno pravi umetnik,  nikada nije u potpunosti zadovoljan sa onim što je stvorio, jer glavni uzor svakom stvaraocu, bio on toga svestan ili ne, je Bog; Bog kao kreator genijalnog softvera po zakonitostima kojega je iz ničega nastalo sve.

Treći album Sve što vidim..., nažalost i nepravedno, za razliku od krajnjeg konzumenta - slušalačkog auditorijuma, kod  tzv. stručnog kritičkog koda, nije prihvaćen / shvaćen / doživljen kako se u prvi mah očekivalo. Da li je došlo do nesklada između početne ideje autora i senzibiliteta kritike ili je nešto treće u pitanju?

"Svaki patak ima svoj zadatak!" govorio je često moj pokojni deda Dragomir i bio je potpuno u pravu sa strane činjenice da kuvari treba da kuvaju, zidari da zidaju, učitelji da podučavaju, državnici da vladaju; ali se tu, naravno, javlja problem nekompetentnosti usled neiskustva, zlovolje i u krajnoj liniji intelektualne nemoći. "Svaki patak ima svoj zadatak !" je s druge strane slična onoj: "Vuk dlaku menja, ali ćud nikada!"   Sve je to tako. razočaravajuće.

Iako, za dugogodišnji staž grupe, iza sebe imate relativno mali broj albuma, stekli ste status kultnog sastava. Tvoj odnos prema samom pojmu kulta a posebno u smislu povezanosti sa sastavom Bjesovi?

Kao što atomska energija može biti iskorišćena za uništenje ljudske rase, a istovremeno i za njen prosperitet, isto tako poštovanje nečijeg stava i upravljanje svog ponašanja prema idejama nekog sa strane može biti i pozitivno i negativno kako za sledbenika tako i za njegovu okolinu. U slučaju Bjesova, teza o ličnosnosti našeg Boga, po liku kojeg smo svi stvoreni, nas inspiriše da od naše publike, a kroz naše pesme i koncerte,  ne zahtevamo pokornost, već da se radujemo uzrastanju svakog pojedinca iz nje u ličnost dostojnu Božje ideje o nama.

Stiče se utisak da su Bjesovi, iako uramljeni rokenrol okvirima, duboko religiozan bend. Čime objašnjavaš takav uticaj i  čvrstu sponu između popularne kulture i vere kod vas?

Bog postoji i kad znaš da On postoji, o čemu više drugom možeš da pevaš? Na kraju krajeva tek u zadnjih par vekova umetnost je u hrišćanskom svetu izašla iz službe veri tj. Crkvi, što mislim da je dobro, jer je obasjavanje sopstvene kreacije verom u tom slučaju zaista lični izbor.

Tekst numere Čak i da mogu, između ostalog, govori o pragu tolerancije i njegovom prekoračenju, daljini i dubini do koje se može doseći. Koliko se može daleko otići a ne preterati? Kako prepoznaješ pravu meru u svom stvaralaštvu?

Pošto ja nisam isključivi sledbenik bilo koje religiozne, filozofske ili političke postavke, a umetnik sam; sve ono što kao svoje delo drugima predstavljam je smesa svesnog, nesvesnog i "tuđeg" ili "ne mojeg", ali odobrenog od strane filtera moje duše. To sam u stvari ja, i ako ne valjam to je takođe istina, a istina je suština koju želim i kojoj težim.

Novi studijski album je završen. Po prvi put za bend, lirički je umiljat i dobrohotan. Istinski topao. Ljubav dolazi u prvi plan iz gotovo svakog drugog stiha transponujući se u refren. Promena je evidentna. Ključni razlog za nju? Ima ih možda nekoliko?

Sve promene kod Bjesova su bile spontane i u trenucima kada su se dešavale ja nisam mogao dokučiti sve implikacije novih sfera u koje smo zalazili. Sa vremenskih distanci, po objavljivanju albuma Bjesova,  situacije oko načinjenog su mi bivale dosta jasnije, ali je to uvek bila priprema za još jedan skok u nepoznato. Sa novim albumom sam želeo da "apstraktnu" ljubav za Stvoritelja prebacim na međuljudsku ravan zbog toga što se ljubav prema Njemu najbolje i jedino može dokazati kroz ljubav prema bližnjem. To je jedan od razloga i ja ne bih ulazio još dublje u objašnjavanje onoga što radim jer to, na kraju krajeva, i nije u opisu moga posla.

Snimili ste unapred spotove za sve pesme sa novog albuma. Nesvakidašnji su. Da li je planiran specijalni DVD kao svojevrsan presek karijere i dokument o njoj?

Ja se pre svega pitam na koji uopšte način prezentovati ovaj album ljudima, jer izdavanje muzike na diskovima je skoro pa prevaziđeno. Štampanje samog diska je potrebno zbog marketinškog dela cele priče, a komercijalna strana, koja je bitnija izdavačima nego nama, obesmišljena je zbog lakog i jeftinog kućnog kopiranja sadržaja na njima. U Srbiji je situacija dodatno iskomplikovana osiromašenjem srednjeg građanskog staleža koji je do skoro bio glavni konzument ovo vida popularne kulture.

Učestvovao si na kompilaciji najefektnijih rock i metal sastava iz Srbije koji su, na inicijativu beogradskog pesnika Milana B. Popovića, tj. mene, odabrali i po svojim kreativnim stremljenjima napravili muziku, odsvirali, otpevali i studijski usnimili pesme na po jedan tekst iz zbirke pesama "Vreme brutalnih dobronamernika". Pesma na kojoj si ti radio zove se Istine mamlazi kriju. Tvoji utisci sa snimanja i povodom pomenute CD kompilacije čiji je izlazak planiran za sam kraj 2007.

Milan B. Popović, tj. ti, je vrlo zanimljiv mladi pesnik, koji je imao energije da sakupi 15-ak bendova i da ih zainteresuje za svoje pesme i projekat koji je imao u planu. A, kad neko uđe u ovu priču, svestan svih ograničenja i nevolja koje ga na putu do njenog ostvarenja očekuju, to je, što se mene tiče za svako poštovanje. Pesma koju sam izabrao (Istine mamlazi kriju) predstavlja uspešan estetizovani dokument vremena u kojem živimo. Dodavanjem sa moje strane, a uz dogovor sa tobom, refrena istoj, dobijena je jedna nesvakidašnja slika načinjena od besa i bola a uz na momente tragikomične samopreispitujuće tonove. Ovo će ujedno biti i premijera mog alter ega oličenog u Bjesomaru, u ovom slučaju u saradnji sa Milanom B. Popovićem.

Slikar si i baviš se video izrazom, filmom. Profesor si likovnog, kompozitor, pesnik i vokal grupe. Multitalentovani umetnik. Kako postižeš da sa uspehom deluješ na sličnim a zapravo različitim poljima?

Zato što ista pravila važe u svim umetnostima. To ti je kao kad dobro poznaješ neki grafički kompjuterski program i kad za tili čas uđeš u neki drugi muzički ili filmski program. Slični su meniji, slični alati. Glavni principi iz slikarstva, koje je moja primarna delatnost, važe i u muzici i u poeziji i na filmu. Kontrast, komplementarnost i simetrija. To je ta magija.

Milan B. Popović